О књизи: 1996 / "... Елисејев је живео међу Туарезима, као Алеко међу Циганима, седео је са њима крај вечерњих ватри, јео асинко. укусна каша, јело месо, печено на угљевљу и зачињено ароматичним биљем, пило кисело млеко. Спавао је у шаторима Туарега и пошао с њима у лов на нојеве Елисејев је био задивљен када је Туарег, не савијајући се са седла, по једва приметном трагу прекривеном песком утврдио колико је камила прошло овде, да ли је њихов товар. тешки или лаки, без обзира да ли су возачи журили или не. Задивљујуће је било гледати како Туарези прорачунавају правац у пустињи по изгледу дина, по лету птице, по кретању облака... Очи Туарега су заиста биле орловске. Јер како другачије можете назвати очи које траже јербоа миљу даље међу песком? А Туарези су имали најбоље чуло мириса. Јер како другачије можете назвати чуло мириса људи који чују мирис биља на миљу даље? Додајте неуморност једнаку неуморности птица селица, и тврдоћу мишића једнаку ноју, и поштење које не дозвољава Туарегу, чак и ако је умирао од глади, да додирне туђу храну и воду, и непоколебљиву оданост својој дата реч – и ето вам номада Сахаре. …»